Sjedinjene Države su odobrile potencijalnu prodaju do četiri aviona za dopunu goriva u vazduhu Boeing KC-46A Pegazus Kataru, u vrednosti od 4,5 milijardi dolara. Ovaj potez, najavljen 20. avgusta 2026. godine od strane Stejt departmenta, označava značajan strateški zaokret za zalivsku naciju.
Katar prelazi sa oslanjanja na američke tankere na izgradnju sopstvene vazdušne autonomije. Katar, koji je proteklih godina postao ključni posrednik u sukobima između SAD, Izraela i Irana, sada nastoji da ojača odbrambene kapacitete i smanji zavisnost od američkog vazduhoplovstva, istovremeno se suočavajući s optužbama o korupciji u prodaji naoružanja i zabrinutošću zbog curenja tehnologije ka Iranu.
Paket koji je dobio zeleno svetlo Kongresa, ali još nije finalizovani ugovor, uključuje, pored samih aviona, osam turboventilatorskih motora PW4062 i opsežan odbrambeni sistem za preživljavanje u spornom vazdušnom prostoru. Katar bi dobio deset radarskih prijemnika za upozorenje AN/ALR-69A, petnaest sklopova laserskog predajnika Guardian za infracrvene protivmere i osam procesorskih zamena za sistem infracrvenih protivmera velikih aviona (LAIRCM).
Američka strana tvrdi da će prodaja unaprediti interoperabilnost katarskih snaga sa američkim i savezničkim jedinicama i ojačati stratešku ulogu Katara u regionalnoj bezbednosti.
Nabavka sopstvenih letelica za dopunu goriva omogućiće Kataru da produži trajanje letova svojih borbenih aviona i održava dugotrajne vazdušne operacije bez oslanjanja na američke tankere stacionirane u vazduhoplovnoj bazi Al-Udeid. Ta baza, najveća američka vojna instalacija na Bliskom istoku, nedavno je bila meta iranskih napada, što dodatno osvetljava bezbednosni kontekst katarskih odluka.
Katar je izabrao Boeingov model, dok su UAE i Saudijska Arabija odabrale evropski Airbus A330 višenamenski tanker, što ukazuje na različite strateške prioritete ili zahteve za interoperabilnost.
Prodaja je ponovo pokrenula pitanja o mogućem odlivu osetljive američke vojne tehnologije ka Iranu, s obzirom na sporazum o bezbednosnoj saradnji iz 2010. godine između Dohe i Teherana, kao i na katarsku posredničku ulogu. Dok američki zvaničnici ističu da su zaštitni mehanizmi na snazi, kritičari ukazuju na paralelni angažman Katara sa Iranom uporedo s nabavkom napredne američke opreme.
Dodatni sloj čine ranije optužbe za korupciju u prodaji naoružanja Kataru i UAE, uključujući kontroverznu donaciju aviona vrednu 400 miliona dolara Pentagonu iz 2025. godine, što su pojedini demokratski senatori opisali kao mito. Istovremeno, Izrael je navodno obustavio sav budući izvoz odbrambene opreme Kataru, opisujući Dohu kao državu koja radi protiv izraelskih interesa.
Ova akvizicija deo je agresivne modernizacije katarske vojske koja traje od 2015. godine, a intenzivirana je nakon zalivske blokade 2017. Prethodne nabavke iz SAD već uključuju borbene avione F-15QA, helikoptere Apač, Patriote rakete i dronove MQ-9B, uz francuske Rafale i britanske Eurofighter Typhoon.
Ministarstvo odbrane SAD navodi da nije upoznato sa bilo kakvim ofset sporazumom, kompenzacionim aranžmanom koji često prati velike poslove, predloženim u vezi sa ovom prodajom.
