Državni operator autoputeva Monteput objavio je tender za izradu idejnog projekta deonice Gradac-Grahovo na Jadransko-jonskom autoputu, čime je napravljen konkretan korak ka realizaciji ovog dugo planiranog međunarodnog koridora. Reč je o kritičnoj deonici od 45 kilometara koja predstavlja deo šireg poduhvata vrednog 1,177 milijardi evra, koliko se procenjuje da će koštati celokupni crnogorski deo autoputa.
Projektovana kao četvorotračni autoput sa dve zaustavne trake, deonica će uključivati petnaest mostova ukupne dužine veće od pet kilometara i tri tunelske zone duge oko dva kilometra. Ključni element biće petlja Gradac, zamišljena kao glavna raskrsnica sa autoputem Bar-Boljare, što naglašava međusobnu povezanost najvećih infrastrukturnih projekata u Crnoj Gori.
Ponude se primaju do 2. oktobra, a odabrani projektant imaće 15 meseci da završi posao.
Jadransko-jonski autoput, često nazivan Plavim koridorom, strateški je projekat za Zapadni Balkan. Trebalo bi da poveže centralnu Evropu i severnu Italiju sa Jonskim poluostrvom preko Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Albanije. Za Crnu Goru ovaj koridor znači bolju regionalnu povezanost, podsticaj turizmu, smanjenje gužvi i jačanje logistike, što bi zemlju čvršće integrisalo u evropske transportne mreže.
Međutim, put do prvih bagera nije ni kratak ni jednostavan. Idejni projekat je tek prvi korak, slede glavni projekat, rešavanje imovinskih odnosa i tek onda gradnja. Stručnjaci procenjuju da radovi neće početi pre 2028. ili 2029. godine.
Finansiranje celokupnog crnogorskog dela autoputa, čija se vrednost procenjuje na 1,177 milijardi evra, otvara ozbiljna pitanja: budžetsko finansiranje, komercijalni dug, javno-privatna partnerstva, koncesije ili međunarodni grantovi. Svaka opcija nosi drugačije posledice po fiskalni prostor i suvereni rizik, što je posebno osetljivo nakon iskustava sa kineskim kreditom i prekoračenjima troškova na prvoj deonici autoputa Bar-Boljare.
Posebnu pažnju privlači i geopolitička dimenzija. U senci zvaničnih tendera pominje se potencijalno učešće američkih kompanija, poput Bechtela, koje su već iskazale interesovanje za crnogorsku deonicu. U razgovorima se pominjala i mogućnost međudržavnih sporazuma koji bi zaobišli standardne tenderske procedure za izvođenje radova, metod viđen u drugim balkanskim zemljama.
Iako bi takav pristup mogao da ubrza projekat, istovremeno otvara pitanja transparentnosti, konkurencije i uticaja na proces pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji.
Prirodne prepreke će zahtevati dodatne napore. Složeni kraški reljef između Gradca i Grahova zahtevaće obimno premošćavanje i probijanje tunela. Uprava za zaštitu kulturnih dobara već je upozorila da planirana trasa može ugroziti kulturna dobra, što nameće dodatni oprez tokom projektovanja i gradnje.
