Kada pet ekonomista Evropske centralne banke (ECB) objavi analizu koja upozorava na „preterani optimizam“ i pominje moguću korekciju nalik dot-com balonu, vest često ostaje u sferi finansijskog žargona. Ipak, brojka od 440 milijardi evra izloženosti evrozone američkim tehnološkim akcijama zaslužuje pažnju svakog ko štedi za penziju ili ulaže u indeksne fondove.
Čak i ako se veštačka inteligencija pokaže kao istinski transformativna tehnologija, istorijski primeri iz prethodnih tehnoloških revolucija pokazuju ciklus uspona i pada cena imovine.
— Ekonomisti ECB-a, avgust 2026.
ECB je sredinom avgusta objavila procenu da domaćinstva, penzioni fondovi i osiguravajuće kuće u evrozoni drže tu neverovatnu sumu u akcijama velikih tehnoloških kompanija, mahom kroz indirektne investicije.
Ono što posebno zabrinjava jeste struktura te izloženosti. Evropljani u proseku ne kupuju pojedinačne akcije Nvidie, Applea ili Microsofta; umesto toga, ulažu u indeksne fondove i berzanske fondove (ETF-ove) koji obećavaju široku diverzifikaciju. ECB upozorava da upravo ti fondovi postaju snažan kanal za prenos rizika.
Ako tržište počne da pada, investitori bi masovno povlačili novac, primoravajući fondove da prodaju imovinu po svaku cenu. To bi dodatno oborilo cene i moglo da izazove lančanu reakciju koja bi ugrozila finansijsku stabilnost evrozone. Drugim rečima, pad na Volstritu ne bi ostao američki problem, zbog istorijski visoke povezanosti američkog i evropskog tržišta akcija, šok bi se brzo preneo preko Atlantika.
Vrednovanja su zaista na istorijskim vrhuncima. Ciklično prilagođeni odnos cene i zarade (CAPE) za indeks S&P 500 sredinom avgusta kretao se oko 41,5-42, blizu apsolutnog maksimuma od 44,2 zabeleženog 1999. godine. ECB-ova zabrinutost nije nova; slična upozorenja o precenjenosti američkih akcija stizala su još od 2014. godine, dakle mnogo pre aktuelnog buma veštačke inteligencije.
To govori o postojanoj zebnji, a ne o izolovanom alarmu.
Dodatni problem leži u tome što kreatori ekonomske politike danas imaju znatno manje municije za ublažavanje eventualnog šoka. Za razliku od perioda pucanja dot-com balona, centralne banke imaju sužen prostor za smanjenje kamatnih stopa, a vlade su suočene sa ograničenim fiskalnim manevarskim prostorom.
ECB eksplicitno upozorava da bi korekcija „veličanstvenih sedam“, Nvidia, Apple, Alphabet, Microsoft, Amazon, Meta Platforms i Tesla, ako se poklopi sa širom nestabilnošću na tržištima, predstavljala ozbiljniju pretnju po finansijsku stabilnost nego u prošlosti.
Širi ekonomski pokazatelji u SAD dodatno oslikavaju sliku: broj ukupnih stečajnih prijava u SAD (uključujući i preduzeća i građane) dostigao je 608.511 u periodu od juna 2025. do juna 2026, što je skok od 12,2 odsto. Istovremeno, prinosi u privatnom sektoru porasli su iznad osnovne bankarske kamatne stope, što je istorijski preteča recesija.
Koliko su ove brige opipljive, pokazao je i potres na južnokorejskom tržištu 19. avgusta 2026. godine, kada je indeks KOSPI potonuo za više od 5 odsto, aktivirajući zaštitne mehanizme. Mali investitori su na leveridžovanim pozicijama izgubili skoro 39 milijardi dolara, što je bio bolan podsetnik da se strahovi brzo materijalizuju kada se raspoloženje preokrene.
Za evropske štediše, čiji novac često leži u globalnim indeksnim fondovima, priča o 440 milijardi evra nije samo apstraktna brojka, to je poziv da se još jednom proveri šta se zaista krije iza etikete „diverzifikovano“.
