Srpska Komisija za hartije od vrednosti dramatično je obustavila prisilni otkup preostalih akcija građevinskog giganta Energoprojekt Holding A.D. Beograd, saopšteno je 14. avgusta 2026. godine. Odluka je usledila nakon što je Upravni sud poništio prvobitno rešenje Komisije iz 2017. kojim je bila odobrena ponuda za preuzimanje konzorcijuma Napred Razvoj i povezanih kompanija.
Rešenje Komisije iz 2017. patilo je od bitnih povreda zakona, jer je nedostajala obavezna saglasnost Narodne banke Srbije.
— Obrazloženje Vrhovnog suda Srbije
Suspenzija unosi duboku neizvesnost u poslednju fazu vlasničke konsolidacije i otvara pitanje odgovornosti države koja je svoj udeo prodala po znatno nižoj ceni samo nekoliko nedelja pre nego što je sudska odluka postala javna.
Pravni preokret počeo je presudom Upravnog suda od 26. juna 2026, kojom je usvojena tužba bivšeg rukovodstva Energoprojekta i osporeno rešenje Komisije iz 2017. godine. Prvobitno je taj isti sud 2023. odbio tužbu, ali je Vrhovni sud Srbije 13. juna 2025. presudio u korist bivšeg rukovodstva, ukinuo odluku Upravnog suda i naložio novo, valjano obrazloženo odlučivanje.
Vrhovni sud je posebno ukazao da je rešenje Komisije iz 2017. patilo od „bitnih povreda zakona“, jer je nedostajala obavezna saglasnost Narodne banke Srbije (NBS) zbog osiguravajućeg društva koje je tada poslovalo u okviru Energoprojekt Holdinga. Taj regulatorni propust pokazao se kao ključna pravna mana koja je dovela do poništenja odobrenja za preuzimanje.
Dodatni sloj kontroverze unela je odluka Vlade Srbije da početkom jula 2026. proda ceo svoj udeo od 33,89 odsto upravo konzorcijumu Napred Razvoj i partnerima, po ceni od 452,25 dinara po akciji. Tim potezom Napred Razvoj je prešao prag od 90 odsto vlasništva, što je omogućilo pokretanje prisilnog otkupa preostalih 9,79 odsto akcija.
Kritičari tvrde da je država mogla da dobije 1.501 dinar po akciji još u julu 2017, pa se procenjuje da je gubitak za državnu kasu oko 32 miliona evra. Prodaja je efektivno omogućila istiskivanje malih akcionara koje je Upravni sud kasnije proglasio nezakonitim, pa se postavlja pitanje da li su državni zvaničnici znali za predstojeću presudu kada su doneli odluku o prodaji.
Iza pravnih i finansijskih posledica kriju se i manje vidljivi motivi. Izvori ukazuju da je vredno zemljište na Novom Beogradu, u Bloku 26, gde je Energoprojekt imao pravo gradnje za poslovno-stambeni kompleks decenijama odlagan, bilo značajan pokretač dugogodišnjeg interesovanja Dobroslava Bojovića za kompaniju.
Fokus na unosne nekretnine, a ne samo na operativne aspekte poslovanja, nudi drugačiju perspektivu na akviziciju. Ovo nije prvi put da se Napred Razvoj suočava sa regulatornim preprekama: još u januaru 2018. Komisija je privremeno blokirala glasačka prava Energoprojekta u zavisnim preduzećima zbog nepoštovanja zakonskih odredbi o ponudama za preuzimanje, što ukazuje na obrazac neusklađenosti sa propisima.
Za mnoge male akcionare, suspenzija pruža nadu, iako pravni stručnjaci smatraju da je poništavanje već izvršenih prenosa akcija malo verovatno. Umesto toga, fokus će se verovatno prebaciti na potraživanje znatne novčane naknade štete, potencijalno u milionskim iznosima u evrima, s obzirom na drastičnu potcenjenost akcija prilikom prisilnog otkupa po 452,25 dinara u poređenju sa ponudom iz 2017. od 1.501 dinar.
Dugogodišnji spor i potezi države produbili su deficit poverenja u srpsko tržište kapitala, slabeći njegov kredibilitet i obeshrabrujući nove listinge.
Komisija za hartije od vrednosti sada ima zadatak da do kraja avgusta 2026. donese novu odluku o odobrenju preuzimanja iz 2017. Njeno predstojeće rešenje biće presudno za dalji tok događaja, potencijalno pokrećući nove pravne izazove i oblikujući budućnost korporativnog upravljanja i zaštite investitora u Srbiji.
Za dijasporu koja prati ili ulaže u srpsku privredu, slučaj Energoprojekt postaje simbol rizika i potrebe za transparentnijim pravilima igre.
