Gradska uprava za urbanizam, građevinarstvo i imovinsko-pravne poslove Užica izdala je početkom avgusta 2026. godine građevinsku dozvolu za novi hirurški blok i urgentni centar, projekat koji će, prema procenama, koštati 10.26 milijardi dinara, odnosno oko 85.2 miliona evra bez PDV-a. Na parceli u Ulici Miloša Obrenovića 17 niknuće kompleks od tri podzemna nivoa, prizemlja i dvanaest spratova, ukupne površine 45.553,30 kvadratnih metara, a cilj je da Zdravstveni centar Užice preraste u Klinički bolnički centar i rastereti beogradske ustanove.
Ova vest stiže gotovo šest godina nakon što su u januaru 2020. prvi put najavljeni planovi za kompletnu rekonstrukciju užičkog zdravstvenog kompleksa. Dugotrajno planiranje i pribavljanje saglasnosti obeležili su put do dozvole, a i sada ostaju otvorena pitanja o dinamici radova i ukupnom obimu ulaganja.
Dok se za novi blok pominje 85.2 miliona evra, pojedine procene za celokupnu obnovu Zdravstvenog centra premašuju 100 miliona evra, što ukazuje na to da se obim projekta vremenom menjao ili da su u opticaju različite metodologije obračuna.
Pre nego što gradnja počne, neophodno je porušiti nekoliko postojećih objekata na lokaciji. Na spisku za uklanjanje nalaze se:
- Psihijatrijska ambulanta
- Psihijatrijsko odeljenje
- Mikrobiološka laboratorija
- Dnevna bolnica za psihijatriju
- Garaže
Upravo ova pripremna faza donosi i najveći logistički izazov, Zdravstveni centar mora da nastavi sa pružanjem zdravstvene zaštite za između 300.000 i 350.000 stanovnika Zlatiborskog okruga dok traju obimni radovi. Kako će se organizovati privremeno zbrinjavanje pacijenata i preseljenje službi, za sada nije detaljnije obrazloženo.
Projektnu dokumentaciju izradila je beogradska firma Almis, a finansiranje je obezbeđeno preko Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Ipak, precizna struktura troškova i dinamika priliva novca nisu javno dostupni. Još u februaru 2022. pominjan je rok od četiri godine za kompletnu rekonstrukciju, ali nakon izdavanja dozvole nije objavljen revidiran vremenski plan, ni kada kreće rušenje, ni kada se očekuje prva faza novog bloka.
Jednako važno pitanje tiče se kadrova. Prošireni i modernizovani kapaciteti zahtevaće nove specijaliste, medicinske sestre i tehničare, a strategija zapošljavanja i obuke za sada nije predstavljena javnosti. Za region koji decenijama gravitira ka Beogradu kada su u pitanju složene intervencije, uspeh ovog poduhvata zavisiće i od toga da li će Užice uspeti da privuče i zadrži dovoljan broj stručnjaka.
Izdavanje dozvole, uprkos nepoznanicama, predstavlja značajan korak ka najvećoj zdravstvenoj investiciji u zapadnoj Srbiji. Za dijasporu koja prati dešavanja u rodnom kraju, a posebno za one čije porodice zavise od užičke bolnice, svaki pomak ka savremenijoj zdravstvenoj zaštiti nosi i ličnu dimenziju, sigurnost da će njihovi najbliži imati bolju negu, bliže kući.
