Humanitarni gest, dostavljanje flaše vode, doveo je do ozbiljnog finansijskog i operativnog udarca za Službu zaštite i spašavanja Tivat (SZS). Dana 19. jula 2026. godine, njihov napredni dron DJI Matrice 30 T, vredan približno 16.000 evra, srušio se tokom akcije potrage i spašavanja u Specijalnom rezervatu prirode Tivatska Solila.
Incident, izazvan preopterećenjem letelice flašom vode za piće, verovatno je poništio fabričku garanciju. To ostavlja opštinu pred potencijalno velikim troškovima popravke.
Dron visokih performansi, opremljen video, termalnom i laserskom kamerom, pokazao se ključnim u lociranju izgubljenog i dehidriranog ruskog turiste na nepristupačnom terenu. Međutim, odluka da se isti dron iskoristi za transport vode vatrogascima koji su stigli do turiste, pokazala se kobnom.
DJI Matrice 30 T je prvenstveno projektovan za izviđanje terena i nadzor, a njegova maksimalna dozvoljena masa pri poletanju iznosi 3,99 kilograma. Sa sopstvenom masom (uključujući senzore i baterije) od 3,77 kilograma, ostaje svega 228 grama za dodatni teret u vanrednim situacijama.
Proizvođač DJI izričito upozorava da upravljanje dronom iznad propisane maksimalne mase pri poletanju automatski poništava fabričku garanciju. Ovaj ključni detalj, često zanemaren u hitnosti spasilačkih misija, beleži se u elektronskoj bazi podataka leta, što predstavlja značajan finansijski rizik ukoliko osiguravajuće društvo odbije zahtev za nadoknadu štete.
Komandant tivatskog SZS-a, Milorad Giljača, preuzeo je odgovornost za odluku da se dron koristi za transport vode, navodeći da je neposredni prioritet bila zaštita života i zdravlja osobe koja se traži. Međutim, njegova izjava da se dron nije srušio dok je nosio vodu, već tokom naknadnog spuštanja, kao i tvrdnja da je letelica imala sposobnost podizanja tereta od 1,5 do 2,3 kilograma, direktno protivreče tehničkim specifikacijama proizvođača i prvobitnim izveštajima koji pad povezuju sa preopterećenjem.
Oštećeni dron ne predstavlja samo novčani gubitak; on direktno utiče na operativne sposobnosti tivatske spasilačke službe, posebno u zahtevnim okruženjima i uslovima smanjene vidljivosti gde je njegova termalna kamera nezamenjiva. Nabavka drona pre tri godine bila je rezultat zajedničkog napora lokalne zajednice, finansiran je kroz donatorski bal koji je organizovao hotel „Regent Porto Montenegro“.
Ta činjenica dodatno naglašava širi značaj njegovog oštećenja, koje prevazilazi okvire opštinskog budžeta.
Ovaj incident pokazuje problem sa kojim se suočavaju hitne službe: kako uskladiti trenutne humanitarne potrebe sa poštovanjem tehničkih specifikacija opreme. Slučaj tivatskog drona ukazuje na neophodnost specijalizovane obuke operatera o ograničenjima nosivosti, kao i na potrebu da spasilačke službe razmotre nabavku dronova posebno dizajniranih za transport tereta, umesto da se za takve zadatke oslanjaju isključivo na izviđačke modele.
Kada se napredna tehnologija gurne izvan svojih projektovanih parametara, čak i sa najboljim namerama, posledice mogu biti neočekivano skupe.
