Globalno razumevanje koncepta „pametnog grada“ se značajno menja. Više nije dovoljno postaviti što više senzora, kamera i digitalnih alata; važnije je koliko tehnologija poboljšava svakodnevni život ljudi. Prema prvom Indeksu inteligentnih gradova 2026. koji je objavila konsultantska kuća Boston Consulting Group (BCG), prava urbana inteligencija meri se ishodima usmerenim na čoveka, održivošću i otpornošću sistema, a ne količinom instalirane tehnologije.
BCG indeks obuhvatio je 61 veliki grad u 39 zemalja i pokazao da ne postoji jedinstven recept za uspeh. London je zauzeo prvo mesto pre svega zbog snažnih rezultata u kvalitetu života i ekonomskim prilikama za stanovnike. Dubai je drugi na svetu, a prepoznat je zbog liderstva u primeni veštačke inteligencije i pametnih gradskih rešenja, što odražava izgradnju digitalne budućnosti okrenute čoveku.
Urbanistički kodovi postaju živi, strateški instrumenti koji oblikuju kvalitet života, konkurentnost i otpornost.
— BCG, izveštaj „Codifying the Best Global City“ (januar 2026)
Svaki grad ima svoje prednosti: Madrid je poznat po strategiji, Njujork po institucionalnom delovanju, a Amsterdam po povoljnim uslovima kao što su infrastruktura i talenti. Upravo ta raznolikost potvrđuje da gradovi moraju graditi sopstvene modele, zasnovane na lokalnim potrebama i snagama.
Deo ovog zaokreta dolazi od mlađih urbanih generacija, posebno u Africi, Aziji i na Bliskom istoku. Njihov odnos prema generativnoj veštačkoj inteligenciji je pragmatičan: tehnologiju procenjuju po tome da li im štedi vreme, otvara prilike i smanjuje svakodnevne frustracije, a ne po tome koliko je nova ili atraktivna.
To znači da gradovi moraju ulagati u primene koje rešavaju konkretne probleme, od pristupačnosti i bezbednosti do jednakosti i ukupnog kvaliteta života.
Tehnologija ipak nije sama sebi cilj. Gradovi koji veštačku inteligenciju ugrađuju u osnovne usluge brže dolaze do boljih rezultata za građane, ali uspeh zavisi od zadovoljstva korisnika. BCG opisuje takozvani vrli krug: veća upotreba digitalnih servisa vodi većem zadovoljstvu, a zadovoljstvo podstiče dalje usvajanje.
Zato je učešće građana ključno za strategije koje zaista odgovaraju različitim potrebama. Digitalni jaz, digitalna nepismenost i pristupi odozgo nadole mogu, međutim, da svedu javno učešće na puku formalnost.
Poseban značaj dobijaju i urbanistički kodovi. U izveštaju „Codifying the Best Global City“ iz januara 2026. BCG navodi da ti kodovi oblikuju kvalitet života, konkurentnost i otpornost, i to kao živi, strateški instrumenti koji se prilagođavaju promenama.
Kompaktna gradnja, mešovita namena i prostori prilagođeni pešacima povezani su sa boljim zdravstvenim ishodima, socijalnom kohezijom i otpornošću na klimatske promene.
Sve veće oslanjanje na tehnologiju donosi i ozbiljne rizike. Sveprisutne informaciono-komunikacione tehnologije i internet stvari, uključujući kamere i prepoznavanje lica, otvaraju pitanja masovnog nadzora, građanskih sloboda i zaštite privatnosti. Tehnokratski karakter pametnih gradova može da proizvede nejednako uključivanje građana i digitalnu segregaciju, na štetu onih sa ograničenim pristupom digitalnoj infrastrukturi.
