Šest aviona, svaki sposoban da ponese oko 20 tona vode, danima je nadletalo crnogorsku obalu dok su plamenovi pretili Ulcinju, Herceg Novom, Baru i još nekoliko opština. Samo u danima do 17. avgusta 2026. godine na vatrene linije izbačeno je 2.200 tona vode, 2,2 miliona litara, što je kapacitet koji Crna Gora ranije nije imala.
Visok nivo organizovanosti, solidarnosti i zajedništva svih delova sistema.
— Aleksa Bečić, potpredsednik Vlade Crne Gore
Rezultat: nijedan izgubljen život, nijedna uništena kuća, a kritične tačke poput Briske Gore i Vladimira stavljene su pod kontrolu do 18. avgusta.
Iza ove brojke stoji ne samo unapređena vazdušna flota, već i izuzetna koordinacija svih delova sistema. Potpredsednik Vlade Aleksa Bečić govorio je o „visokom nivou organizovanosti, solidarnosti i zajedništva svih delova sistema“, a na terenu su se to videle u svakom selu.
Vojska Crne Gore, službe zaštite i spasavanja, Uprava MUP-a, lokalne službe, volonteri i obični građani gasili su vatru rame uz rame. Pomoć je stigla i preko granice: vatrogasci iz Trebinja, iz Bosne i Hercegovine, pridružili su se kolegama u Herceg Novom.
Upravo je ljudska bliskost odigrala presudnu ulogu u mnogim pričama. Nemački par, Betina i Uve Cirbes (Bettina i Uwe Zirbes), čija je vila nadomak Ulcinja bila direktno ugrožena, izrazio je zahvalnost komšijama koji su im nesebično pritekli u pomoć i spasili dom.
Njihova priča nije usamljena, ona oslikava duboko ukorenjen osećaj susedstva koji je decenijama karakterističan za crnogorska mesta. Tome je doprinela i sama gradnja: kamene, ciglene i armirano-betonske kuće sa crepnim krovovima pokazale su se daleko otpornijim od drvenih konstrukcija kakve, na primer, stradaju u Kaliforniji.
Dok su zvanični izveštaji u prvi plan stavljali vremenske uslove, toplotni talas na Zapadnom Balkanu i snažne vetrove, jedan nedovoljno istražen ugao ukazuje na ljudsku ruku. Bar jedan javni komentar sugeriše da se veruje da je značajan deo požara podmetnut, a da su neki počinioci, navodno „srpske nacionalnosti“, i uhapšeni.
Ako se ove tvrdnje potvrde, otvaraju pitanje dubljih društvenih ili političkih tenzija koje prevazilaze prirodne uzroke.
Crnogorska borba s vatrom nije izolovan slučaj. Čitav region Zapadnog Balkana, ali i Evropa, suočava se sa sve žešćim požarima podstaknutim ekstremnim vrućinama, sušom i vetrom. Klimatske projekcije predviđaju produžene sezone požara i veću učestalost opasnih vremenskih prilika.
U poslednjih deset godina Crna Gora je zabeležila preko 800 velikih šumskih požara koji su oštetili više od 18.000 hektara. Ljudska aktivnost ostaje dominantan uzrok, procenjuje se da je 2025. godine oko 90 odsto požara na Zapadnom Balkanu izazvano poljoprivrednim spaljivanjem ostataka ili nepažnjom.
Ekonomska šteta pogađa poljoprivredu, šumarstvo i turizam, a tokom avgustovskih požara 2026. privremeni prekidi struje i vode pogodili su Ulcinj, Bijelu i Baošiće.
Uprkos napretku, ostaje rizik da će ubrzanje klimatskih pretnji nadmašiti institucionalno prilagođavanje na Balkanu. Kontinuirana budnost, ulaganja u resurse i proaktivan pristup, kako prema prirodnim, tako i prema ljudskim uzrocima paljenja, biće ključni za Crnu Goru i njene susede u ublažavanju budućih vatrenih stihija.
